Elektronska valuta je nematerijalni novac koji postoji na vašem bankovnom računu i može se koristiti za različita plaćanja. U suštini, to je elektronska alternativa gotovini. Kriptovaluta je digitalna decentralizovana valuta i nudi više mogućnosti od elektronske, uključujući one koje ima elektronska. Možda se pitate zašto bi vam trebao dodatni način da nešto kupite kad ste već prilično zadovoljni plaćanjem karticom. Pored toga, možete poistovjetiti elektronsku valutu sa kriptovalutom. Međutim, postoji nekoliko glavnih razlika između ove dvije valute koje ćemo razmatrati u ovom članku.
 

Ideja

Elektronska valuta

Ideja koja stoji iza stvaranja elektronske valute je da omogući ljudima širom svijeta da kupuju proizvode i usluge na internetu, kao i pogodnost da ne nose puno gotovine.

Era digitalizacije kreirala je kupovinu putem Interneta, što, naravno, podrazumijeva neku vrstu plaćanja. Međutim, budući da se ovaj postupak odvija na Internetu i zbog toga se razlikuje od kupovine u prodavnici, proces plaćanja, takođe, mora biti drugačiji. To je bio momenat kada bankarski sistem priskočio u pomoć i kreirao nešto što zovemo elektronska valuta, elektronski novac ili e-novac.
 

Kriptovaluta

Kada je 2008. započela globalna finansijska kriza, koja je uglavnom bila uzrokovana lošim upravljanjem bankama, pojedinci koji su bili protiv bankarskog sistema i regulisali novac koji izdaju centralne banke, došli su na ideju da stvore kriptovalutu.

Kriptovaluta je digitalna valuta koja se zasniva na kripto tehnologiji. Da bi zaštitila informacije, kripto tehnologija koristi kriptografiju, koja se ne može hakovati, jer sistemu mogu da pristupe samo oni koji imaju sigurnosni ključ. Osim toga, svaka glavna kriptovaluta iza sebe ima projekat o čijoj važnosti ćemo detaljnije diskutovati u nastavku.
 

Struktura

Elektronski novac se ne razlikuje od papirne (fiat) valute u smislu njegove namjene ili strukture. Ako želimo nešto da kupimo putem Interneta koristeći elektronski novac, moramo da imamo važeću debitnu ili kreditnu karticu koju je izdala banka. Kad god koristimo podatke o našim karticama, naša banka dobija podatke o našem procesu kupovine. To znači da su u ovoj transakciji uključene tri strane: mi, banka i internet prodavnica/ mjesto. Elektronskim novcem upravlja centralizovana vlast, a u potpunosti ga kontrolišu Vladina tela. S druge strane, kriptovalutom ne upravlja centralizovana vlast, već ogromna kripto-zajednica. Stoga je struktura kriptovaluta decentralizovana.
 

Enkripcija

Šifrovanje je ono što čini značajnu razliku za svakog od nas kada je u pitanju sigurnost digitalnih novčanika. Iako su bankarski sistemi u svijetu vrlo sigurni, ipak mogu biti predmeti sajber napada. Kriptovalute su valute zasnovane na blockchain-u i oslanjaju se na kriptografske metode, gdje se podaci sigurno čuvaju i prenose, bez mogućnosti hakovanja.

Transparentnost

Jedna od najvažnijih karakteristika kriptovalute je transparentnost. Zbog blockchain tehnologije, obje strane uključene u transakciji imaju pregled, ne samo trenutne transakcije, već i istoriju međusobnih pređašnjih transakcija. Međutim, sve ostale privatne informacije i razgovori korisnika pažljivo su obezbijeđeni i dostupni samo njima. Transakcije koje se obavljaju uz pomoć e-novca ne pružaju vam mnogo informacija. Osim datuma, vremena, banke i iznosa novca, ne možete da provjerite druge podatke.
 

Transakcioni Troškovi

Banke, kao privredni subjekti, zarađuju naplaćujući svoje usluge. Kad god izvršite transakciju na Internetu koristeći elektronski novac, takođe plaćate i proviziju svojoj banci. Kada plaćate kriptovalutom, plaćate direktno prodavcu i transakcioni troškovi su niži.
 

Ponuda Novca

Kada novac emituju centralne banke, to znači da one odlučuju koliko će novca biti emitovano i kada. Ako centralne banke ne procijene ispravno trenutnu ekonomsku situaciju i odluče da prekomjerno štampaju novac, to može prouzrokovati rast stope inflacije. Ova volatilnost na tržištu novca nije dobrodošla i obično uzrokuje velike krize. Kod kriptovalute, ovaj scenario nije moguć jer ne postoji nijedno tijelo koje može da definiše količinu ove valute u opticaju. Kriptovalutu kontroliše kripto-zajednica koja broji preko sto miliona korisnika.
 

Projekti

Kriptovalute ne samo da služe kao način prenosa novca, već i mnoge kompanije imaju svoje kriptovalute. Ove kompanije imaju velike projekte koji olakšavaju poslovanje pravnim i fizičkim licima ili ih čak podižu na viši nivo. Na primjer, kompanija Polkadot želi da omogući potpuno neovlašćen veb, gdje će samo njegovi korisnici imati kontrolu. To je moguće korišćenjem blockchain tehnologije, gdje se transakcije i informacije vrše na Polkadot relay chain-u.
Priroda elektronskog novca ne omogućava vam da radite na bilo kom projektu koji može imati značajan uticaj na zajednicu.

Legalizacija

Elektronski novac, baš kao i fiat novac, legalizovan je u svakoj zemlji, ali ovo se ne odnosi na kriptovalutu. Kriptovalute su još uvijek u procesu legalizacije u mnogim zemljama. Do sada je Bitcoin najprihvaćeniji. Generalno, problem je u tome što su kriptovalute relativno nove na finansijskom tržištu i mnoge zemlje još uvijek analiziraju kako da ih regulišu. Na primer, Kina je nekada bila dom za kripto-rudare. Međutim, nedavno su zatvorili 90% industrije kripto-rudarenja zbog ogromne energetske snage koja se koristi za ovu akciju.
 

Zaključak

Elektronska valuta je sačuvana vrijednost za elektronski način kupovine robe korišćenjem vaših bankovnih kartica na Internetu, prodajnim terminalima ili između uređaja. To kontrolišu i nadgledaju centralne vlasti, koje imaju direktan uticaj na ponudu novca. Kada izvršite transakciju e-novcem, plaćate naknadu za transakciju, plus nemate potpune podatke o istoriji transakcija sa drugom stranom u kojoj ste u procesu kupovine/ prodaje. Pošto je pod kontrolom centralnih banaka širom sveta, e-novac je legalizovan. Međutim, sistem nije 100% siguran i hakeri ga mogu napasti.

Kriptovaluta je decentralizovani složeni peer-to-peer sistem koji se zasniva na blockchain tehnologiji. Kriptovaluta se koristi kao način plaćanja samo između dvije strane (klijenta i prodavca) i samim tim je lakša za upotrebu i upravljanje, plus ima mnogo nižu naknadu za transakcije. Za bolje korisničko iskustvo, kada plaćate kriptovalutom, možete da vidite svaku transakciju koju ste ikada izvršili.

Da biste radili sa kriptovalutom, nije vam potrebno odobrenje nijedne banke. Budući da su banke isključene, one ne mogu da kontrolišu ponudu novca i izazovu krizu i rast inflacije. Još jedna razlika od elektronskog novca je ta što su kriptovalute decentralizovane i nikada ih ne može kontrolisati nijedan državni organ. Međutim, to je i razlog zbog kog još uvijek nisu prihvaćene u svim zemljama.

Pored ovoga, kriptovalute se ne koriste samo za plaćanja, ali iza njih stoje sjajni i zanimljivi projekti.




Konsultovani izvori: